Možda znate šta želite da promenite, ali u određenim trenucima hrana postane način da predahnete, ublažite napetost ili se utešite. Posle toga se mogu javiti krivica, nezadovoljstvo sobom i nova odluka da od sutra sve mora drugačije.
O tim iskustvima možete da razgovarate bez potrebe da ih umanjujete ili opravdavate. Savetodavni rad pruža prostor da bolje razumete svoj odnos prema hrani i telu, uz poštovanje Vašeg tempa.
O čemu možemo da razgovaramo
Teme mogu uključivati:
- posezanje za hranom u trenucima stresa, tuge ili usamljenosti;
- osećaj krivice nakon jela;
- stroga pravila o hrani i strah od njihovog kršenja;
- nezadovoljstvo telom i često poređenje sa drugima;
- teškoće u održavanju navika;
- uticaj komentara okoline i životnih promena na odnos prema sebi.
Nije svaka teškoća sa ishranom emocionalna. Glad nakon nedovoljnog unosa hrane, zdravstvene tegobe i dejstvo terapije takođe mogu biti važni. Zato ne tražimo jedno objašnjenje za svako ponašanje.
Kako izgleda prvi razgovor
Prvi susret služi da kažete šta Vas dovodi, šta Vam najviše smeta i šta biste želeli da bude drugačije. Ne morate unapred imati jasno objašnjenje problema.
Razgovaramo o očekivanjima, načinu rada, poverljivosti i njenim granicama. Zajedno određujemo teme kojima ćemo se baviti i procenjujemo da li ovaj oblik podrške odgovara Vašim potrebama.
U NutriMed timu savetodavni rad vodi Sandra Jonović, master defektolog i TA savetnik pod supervizijom. Pristup zasniva na transakcionoj analizi, uz uvažavanje životnog iskustva i odnosa u kojima se obrasci ponašanja razvijaju.
Povezivanje sa nutricionističkim radom
Kada je korisno i kada Vi to želite, savetodavni rad možemo povezati sa nutricionističkom podrškom.
Nutricionistički deo bavi se adekvatnošću i organizacijom ishrane. Savetodavni deo otvara prostor za emocije, uverenja i odnose koji utiču na svakodnevno ponašanje. Cilj nije da svaki razgovor završimo novim pravilom o hrani.
Kada je potrebna specijalizovana pomoć
Ponavljane epizode gubitka kontrole nad jedenjem, namerno povraćanje, izraženo ograničavanje hrane ili druge ozbiljne teškoće zahtevaju odgovarajuću kliničku procenu.
Ova usluga nije zamena za specijalizovano lečenje poremećaja ishrane ili psihijatrijsku negu. Ako prepoznamo takvu potrebu, preporučićemo da se bez odlaganja obratite odgovarajućem stručnjaku ili timu.
Pre prvog susreta
Moram li da želim da smršam?
Ne. Rad može biti usmeren na odnos prema hrani, telu i sebi, bez cilja smanjenja telesne mase.
Da li emocionalno jedenje znači da imam poremećaj ishrane?
Ne nužno. Važni su učestalost, osećaj kontrole, patnja i uticaj na svakodnevni život. Dijagnozu ne zaključujemo iz jednog ponašanja.
Moram li odmah da govorim o svemu?
Ne. Možete početi od onoga što Vam je trenutno najvažnije i što ste spremni da podelite.
Razgovor može da bude prvi korak
Ne morate prvo sami rešiti problem da biste zatražili podršku.